Поређење хемијских крема и физичких заштитних средстава
Остави поруку
Ултраљубичасти апсорбер је генерално органско једињење са ароматичном или хромофорном структуром. Главни механизам деловања УВ апсорбера је употреба затвореног коњугационог система и ослањање на π-π * прелаз у апсорпцију фотона, када су две π молекуларне орбитале довољно близу, настају две дегенериране молекуларне орбитале, једна са високом енергијом и онај са ниском енергијом. Опћенито, апсорбер је фото-стабилан и енергија након апсорпције фотона може створити резонантни квант (углавном) молекуларном резонанцом или ослобађањем флуоресценцијом и фосфоресценцијом, а реверзибилна изомеризација молекула мијења апсорбер из побуђеног стања у стабилно стање.
Молекуларна структура ДХХБ има савршен ефекат резонанције и преноса јона водоника. Када молекули ДХХБ апсорбују ултраљубичасту светлост, енергија се апсорбује променом структуре прстена бензена и суседних јона водоника у молекули и цела молекулска структура ће се привремено изменити. Након што се молекул полако ослобађа енергије, молекуларна структура ДХХБ враћа се у првобитно стање.

Физички дијаграм распршивања крема за сунчање
Титанијум диоксид и цинк оксид су два одобрена физичка средства за заштиту од сунца. Употреба ових физичких крема за сунчање првенствено је путем апсорпције да би се ублажили УВ зраци и нанела се неким расипањем. Као мали кристали честица (10-100 нм), ови материјали су полуводичи који имају високу енергију зазора између валентног опсега и проводног опсега. Распон опсега основног кристала је у опсегу енергије који одговара таласној дужини између 380 и 420 нм. Што су примарне честице мање, то је већа енергија јаз траке и апсорпција ултраљубичастог светла подизањем електрона из валенције у проводни опсег.
Обе ове компоненте су у основи полуводичи. Узимајући пример титан-диоксида, након узбуђења ултраљубичастим зрацима, то је полупроводник Н-типа. Када се зрачи ултраљубичасто светло са таласном дужином мањом од 400 нм, електрони на међуслојном слоју апсорбују ултраљубичасте зраке и побуђују се да стварају електронске рупе, тако да титан-диоксид има функцију апсорпције ултраљубичастих зрака.
Онда, када је физичка крема за заштиту од нано-титан-диоксида, када се апсорбује у производу за заштиту од сунца, када делује као ефекат распршивања? Ово је повезано са његовом величином честица. Експерименти су показали да што је већа таласна дужина ултраљубичастог светла, заштита нано-титан-диоксида зависи од његове апсорпције. Дакле, могуће је да се у УВБ опсегу титанијум диоксид углавном апсорбује, док се у УВА опсегу нано титан диоксид углавном распршује. Због тога је за постизање широког спектра заштите од УВ зрачења потребно и апсорпција и распршење, тако да постоји оптимална величина честица титан-диоксида, а не најмања могућа. Узимајући у обзир агломерацију нано-титан-диоксида, обично се верује да је оптимална величина честица титан-диоксида заштићеног ултраљубичастим диоксидом 20-50 нм. Наравно, величина честица је само показатељ физичке заштите од сунца која је потребна за развој производа за заштиту од сунца и многи технички показатељи требају бити узети у обзир.







